1. I doðe anðeo Gospodnji od Galgala u Vokim i reèe: Izveo sam vas iz Misira i doveo vas u zemlju za koju sam se zakleo ocima va¹im; i rekoh: Neæu pokvariti zavet svoj s vama doveka.

<1 Moj. 16:7> <1 Moj. 17:7> <1 Moj. 32:11> <2 Moj. 3:1> <2 Moj. 6:4> <Psal. 105:8> <Mih. 7:20> <Luka 1:54> <Luka 1:75> <Jovan 1:1>

2. A vi ne hvatajte veru sa stanovnicima te zemlje, oltare njihove raskopajte. Ali ne poslu¹aste glas moj. ©ta ste to uèinili?

<Psal. 106:34>

3. Zato i ja rekoh: Neæu ih odagnati ispred vas, nego æe vam biti kao trnje, i bogovi njihovi biæe vam zamka.

<2 Moj. 23:33> <5 Moj. 7:16> <Is.N. 23:13> <Sud. 3:16> <Psal. 106:36>

4. A kad izgovori anðeo Gospodnji ove reèi svim sinovima Izrailjevim, narod podi¾e glas svoj i plaka.

<1 Sam. 11:4>

5. Zato prozva¹e ono mesto Vokim; i onde prineso¹e ¾rtve Gospodu.

6. A Isus raspusti narod, i raziðo¹e se sinovi Izrailjevi svaki na svoje nasledstvo, da naslede zemlju.

7. I slu¾i narod Gospodu svega veka Isusovog i svega veka stare¹ina koji ¾ive¹e dugo iza Isusa koje behu videle sva velika dela Gospodnja ¹to uèini Izrailju.

<Is.N. 24:31>

8. Ali umre Isus sin Navin sluga Gospodnji, kad mu be¹e sto i deset godina.

9. I pogrebo¹e ga u meðama nasledstva njegovog u Tamnat-Aresu u gori Jefremovoj sa severa gori Gasu.

10. I sav onaj nara¹taj pribra se k ocima svojim, i nasta drugi nara¹taj iza njih, koji ne poznava¹e Gospoda ni dela koja je uèinio Izrailju.

<2 Moj. 5:2> <1 Sam. 2:12> <1 Dn. 28:9> <Jer. 9:3> <Gal. 4:8> <2 Sol. 1:8> <Titu 1:16>

11. I sinovi Izrailjevi, èini¹e ¹to je zlo pred Gospodom, i slu¾i¹e Valima.

12. I ostavi¹e Gospoda Boga otaca svojih, koji ih je izveo iz zemlje misirske, i poðo¹e za drugim bogovima izmeðu bogova onih naroda koji behu oko njih, i klanja¹e im se, i razgnevi¹e Gospoda.

<2 Moj. 20:5> <5 Moj. 6:14> <5 Moj. 13:5> <Sud. 10:6> <1 Dn. 28:9>

13. I ostavi¹e Gospoda, i slu¾i¹e Valu i Astarotama.

<2 Dn. 7:22>

14. I razgnevi se Gospod na Izrailja, i dade ih u ruke ljudima koji ih plenjahu, i prodade ih u ruke neprijateljima njihovim unaokolo, i ne moga¹e se vi¹e dr¾ati pred neprijateljima svojim.

<3 Moj. 26:37> <Is.N. 7:12> <Sud. 3:8> <2 Car. 17:20> <2 Dn. 7:19> <Psal. 44:12> <Psal. 89:30> <Isa. 1:28> <Isa. 50:1>

15. Kud god pola¾ahu, ruka Gospodnja be¹e protiv njih na zlo, kao ¹to be¹e rekao Gospod i kao ¹to im se be¹e zakleo Gospod; i behu u velikoj nevolji.

<3 Moj. 26:14> <3 Moj. 26:34> <5 Moj. 28:15> <5 Moj. 28:66>

16. Tada im Gospod podiza¹e sudije, koji ih izbavljahu iz ruku onih ¹to ih plenjahu.

<Sud. 3:9> <1 Sam. 12:11> <Dela 13:20>

17. Ali ni sudija svojih ne slu¹a¹e, nego èini¹e preljubu za drugim bogovima, i klanja¹e im se; brzo zaðo¹e s puta kojim ido¹e oci njihovi slu¹ajuæi zapovesti Gospodnje; oni ne èini¹e tako.

<2 Moj. 34:15> <3 Moj. 17:7>

18. I kad im Gospod podiza¹e sudije, be¹e Gospod sa svakim sudijom, i izbavlja¹e ih iz ruku neprijatelja njihovih svega veka sudijinog; jer se sa¾ali Gospod radi njihovog uzdisanja na one koji im krivo èinjahu i koji ih cveljahu.

<1 Moj. 6:6> <4 Moj. 10:9> <5 Moj. 32:36> <Is.N. 1:5> <Psal. 106:44> <Jer. 18:7>

19. A kad sudija umre, oni se vraæahu opet i bivahu gori od otaca svojih iduæi za bogovima drugim i slu¾eæi im i klanjajuæi im se; ne ostavljahu se dela svojih niti puteva svojih opakih.

20. Zato se raspali gnev Gospodnji na Izrailja, i reèe: Kad je taj narod prestupio moj zavet koji sam zapovedi ocima njihovim, i ne poslu¹a¹e glas moj,

<Is.N. 23:16>

21. Ni ja neæu vi¹e nijednoga goniti ispred njih izmeðu naroda koje ostavi Isus kad umre,

22. Da njima ku¹am Izrailja hoæe li se dr¾ati puta Gospodnjeg hodeæi po njemu, kao ¹to su se dr¾ali oci njihovi, ili neæe.

<5 Moj. 8:2>

23. I Gospod ostavi te narode i ne izagna ih odmah ne predav¹i ih u ruke Isusu.