1. A sinovi Izrailjevi èini¹e ¹to je zlo pred Gospodom, i Gospod ih dade u ruke Madijanima za sedam godina.

<1 Moj. 25:22> <3 Moj. 26:14> <Sud. 2:19> <Avak. 3:7>

2. I osili ruka madijanska nad Izrailjem, te od straha madijanskog naèini¹e sebi sinovi Izrailjevi jame koje su po gorama, i peæine i ograde.

<1 Sam. 13:6> <Jov 30:6> <Jevr. 11:38>

3. I kad bi Izrailjci posejali, dola¾ahu Madijani i Amalici i istoèni narod, dola¾ahu na njih.

<1 Moj. 29:1> <Sud. 7:12> <Sud. 10:12> <1 Car. 4:30> <Jov 1:3> <Jezek. 25:4>

4. I stav¹i u logor protiv njih, potirahu rod zemaljski dori do Gaze, i ne ostavljahu hrane u Izrailju, ni ovce ni vola ni magarca.

<3 Moj. 26:16> <5 Moj. 28:30> <5 Moj. 28:51> <Jov 31:7> <Isa. 1:7> <Jer. 5:17> <Mih. 6:15>

5. Jer se podizahu sa stadima svojim i sa ¹atorom svojim, i dola¾ahu kao skakavci, tako mnogo, i ne be¹e broja njima i kamilama njihovim, i dolazeæi u zemlju pusto¹ahu je.

<Sud. 7:12> <Jer. 46:23>

6. Tada osiroma¹i Izrailj veoma od Madijana, i povika¹e ka Gospodu sinovi Izrailjevi.

<Psal. 50:15> <Psal. 78:34> <Os. 5:15>

7. A kad povika¹e sinovi Izrailjevi ka Gospodu od Madijana,

8. Gospod posla proroka sinovima Izrailjevim, a on im reèe: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ja sam vas izveo iz Misira, i izveo sam vas iz doma ropskog,

9. I izbavio sam vas iz ruke misirske i iz ruku svih onih koji vas muèahu; i odagnao sam ih ispred vas, i dao sam vama zemlju njihovu.

<4 Moj. 10:9>

10. Pak vam rekoh: Ja sam Gospod Bog va¹, ne bojte se bogova Amoreja u kojih zemlji ¾ivite. Ali ne poslu¹aste glas moj.

<Is.N. 24:15> <2 Car. 17:35>

11. Potom doðe anðeo Gospodnji i sede pod hrastom u Ofri koji be¹e Joasa Avijezerita; a sin njegov Gedeon vr¹a¹e p¹enicu na gumnu, da bi pobegao s njom od Madijana.

<Is.N. 17:2> <Sud. 8:2>

12. I javi mu se anðeo Gospodnji, i reèe mu: Gospod je s tobom, hrabri junaèe!

<1 Moj. 16:7> <Sud. 13:3> <Luka 1:1> <Luka 1:28>

13. A Gedeon mu reèe: O gospodaru moj! Kad je Gospod s nama, za¹to nas snaðe sve ovo? I gde su sva èudesa Njegova, koja nam pripoveda¹e oci na¹i govoreæi: Nije li nas Gospod izveo iz Misira? A sad nas je ostavio Gospod i predao u ruke Madijanima.

<5 Moj. 31:17> <2 Dn. 15:2> <Psal. 89:49> <Isa. 59:1>

14. A Gospod ga pogleda i reèe mu: Idi u toj sili svojoj, i izbaviæe¹ Izrailj iz ruku madijanskih. Ne poslah li te?

<1 Sam. 12:11> <Psal. 48:4> <Psal. 58:11> <Psal. 68:1> <Psal. 83:9> <Jevr. 11:32> <Otkr. 6:10> <Otkr. 18:20>

15. A on Mu reèe: O Gospode, èim æu izbaviti Izrailj? Eto, rod je moj najsiroma¹niji u plemenu Manasijinom, a ja sam najmanji u domu oca svog.

16. Tad mu reèe Gospod: Ja æu biti s tobom, te æe¹ pobiti Madijane kao jednog.

<Psal. 19:5>

17. A Gedeon Mu reèe: Ako sam na¹ao milost pred Tobom, daj mi znak da Ti govori¹ sa mnom.

<2 Moj. 4:1>

18. Nemoj otiæi odavde dokle se ja ne vratim k Tebi i donesem dar svoj i stavim preda Te. A On reèe: Èekaæu dokle se vrati¹.

<1 Moj. 18:3>

19. Tada otide Gedeon, i zgotovi jare i od efe bra¹na hlebove presne, i metnu meso u kotaricu a supu u lonac, i donese Mu pod hrast, i postavi.

20. A anðeo Bo¾ji reèe mu: Uzmi to meso i te hlebove presne, i metni na onu stenu, a supu prolij. I on uèini tako.

<Sud. 13:19> <1 Car. 18:33>

21. Tada anðeo Gospodnji pru¾i kraj od ¹tapa koji mu be¹e u ruci i dotaèe se mesa i hlebova presnih; i podi¾e se oganj sa stene i spali meso i hlebove presne. I anðeo Gospodnji otide ispred oèiju njegovih.

<3 Moj. 9:24> <2 Dn. 7:1>

22. A Gedeon videæi da be¹e anðeo Gospodnji, reèe: Ah Gospode Bo¾e! Zato li videh anðela Gospodnjeg licem k licu?

<1 Moj. 16:13> <2 Moj. 33:20> <Sud. 13:22>

23. A Gospod mu reèe: Budi miran, ne boj se, neæe¹ umreti.

<Dan. 10:19> <Luka 24:36>

24. I Gedeon naèini onde oltar Gospodu, i nazva ga Mir Gospodnji. Stoji i danas u Ofri avijezeritskoj.

<Sud. 8:32>

25. I istu noæ reèe mu Gospod: Uzmi junca koji je oca tvog, junca drugog od sedam godina; i raskopaj oltar Valov koji ima otac tvoj, i iseci lug koji je kod njega.

<2 Moj. 34:13> <5 Moj. 7:5> <Sud. 3:7>

26. I naèini oltar Gospodu Bogu svom navrh ove stene, na zgodnom mestu, pa onda uzmi drugog junca, i prinesi ¾rtvu paljenicu na drvima onog luga koji iseèe¹.

27. Tada uze Gedeon deset ljudi izmeðu sluga svojih, i uèini kako mu zapovedi Gospod; ali se boja¹e doma oca svog i me¹tana, te ne uèini danju nego uèini noæu.

<Jovan 3:1>

28. A kad ujutru usta¹e me¹tani, a to raskopan oltar Valov i lug kod njega iseèen; a junac drugi prinesen na ¾rtvu paljenicu na oltaru naèinjenom.

29. I reko¹e jedan drugom: Ko to uèini? I tra¾iv¹i i raspitav¹i reko¹e: Gedeon sin Joasov uèini to.

30. Pa reko¹e me¹tani Joasu; izvedi sina svog da se pogubi, ¹to raskopa oltar Valov i ¹to iseèe lug kod njega.

<Jovan 16:2> <Dela 26:9>

31. A Joas reèe svima koji stajahu oko njega: Vi li hoæete da branite Vala? Vi li hoæete da ga izbavite? Ko ga brani, poginuæe jutros. Ako je bog, neka sam raspravi s njim ¹to mu je raskopao oltar.

32. I prozva ga onog dana Jeroval govoreæi: Neka raspravi s njim Val ¹to mu je raskopao oltar.

33. A svi Madijani i Amalici i istoèni narod behu se skupili i pre¹av¹i preko Jordana behu stali u logor u dolini Jezraelu.

<Is.N. 17:16> <1 Car. 18:45> <1 Car. 21:1> <Os. 1:5>

34. A Duh Gospodnji naoru¾a Gedeona, i on zatrubi u trubu, i skupi oko sebe porodicu Avijezerovu.

<Sud. 3:10> <Sud. 3:27> <Sud. 11:29> <Sud. 13:25> <1 Dn. 12:18> <2 Dn. 24:20> <1 Kor. 12:8>

35. I posla glasnike po svemu plemenu Manasijinom, i skupi¹e se oko njega; posla glasnike i u pleme Asirovo i Zavulonovo i Neftalimovo, te i oni iziðo¹e pred njih.

36. Tada reèe Gedeon Bogu: Ako æe¹ Ti izbaviti mojom rukom Izrailja, kao ¹to si rekao,

37. Evo, ja æu metnuti runo na gumnu: ako rosa bude samo na runu a po svoj zemlji suvo, onda æu znati da æe¹ mojom rukom izbaviti Izrailja, kao ¹to si rekao.

<2 Moj. 4:3> <2 Moj. 4:6> <5 Moj. 32:2> <Psal. 72:6> <Os. 6:3>

38. I bi tako; jer kad usta sutradan, iscedi runo, i isteèe rosa iz runa puna zdela.

39. Opet reèe Gedeon Bogu: Nemoj se gneviti na me, da progovorim jo¹ jednom; da obiðem runo jo¹ jednom, neka bude samo runo suvo, a po svoj zemlji neka bude rosa.

<1 Moj. 18:32>

40. I Bog uèini tako onu noæ; i bi samo runo suvo a po svoj zemlji bi rosa.