1. A Jeftaj od Galada be¹e hrabar junak, ali sin jedne kurve, s kojom Galad rodi Jeftaja.

<Sud. 6:12>

2. Ali Galadu i ¾ena njegova rodi sinove, pa kad dorasto¹e sinovi te ¾ene, otera¹e Jeftaja rekav¹i mu: Neæe¹ imati nasledstvo u domu oca na¹eg, jer si sin druge ¾ene.

3. Zato pobe¾e Jeftaj od braæe svoje, i nastani se u zemlji Tovu; i steko¹e se k njemu ljudi praznovi, i iðahu s njim.

<Sud. 9:4> <1 Sam. 22:2> <Jov 30:1>

4. A posle nekog vremena zavoj¹ti¹e sinovi Amonovi na Izrailja;

5. I kad zavoj¹ti¹e sinovi Amonovi na Izrailja, otido¹e stare¹ine galadske da dovedu Jeftaja iz zemlje Tova.

6. I reko¹e Jeftaju: Hodi i budi nam vojvoda, da vojujemo sa sinovima Amonovim.

7. A Jeftaj reèe stare¹inama galadskim: Ne mrzite li vi na me, i ne isteraste li me iz doma oca mog? ©to ste dakle do¹li k meni sada kad ste u nevolji?

<1 Moj. 26:27>

8. A stare¹ine galadske reko¹e Jeftaju: Zato smo sada do¹li opet k tebi da poðe¹ s nama i da vojuje¹ sa sinovima Amonovim i da nam bude¹ poglavar svima koji ¾ivimo u Galadu.

<Sud. 10:18> <Luka 17:4>

9. A Jeftaj reèe stare¹inama galadskim: Kad hoæete da me odvedete natrag da vojujem sa sinovima Amonovim, ako mi ih da Gospod, hoæu li vam biti poglavar?

10. A stare¹ine galadske reko¹e Jeftaju: Gospod neka bude svedok meðu nama, ako ne uèinimo kako si kazao.

<1 Moj. 31:50> <Jer. 29:23> <Mih. 1:2> <Rim. 1:9> <1 Sol. 2:5>

11. Tada otide Jeftaj sa stare¹inama galadskim, i narod ga postavi poglavarem i vojvodom nad sobom: i Jeftaj izgovori pred Gospodom u Mispi sve reèi koje be¹e rekao.

<Sud. 10:17> <Sud. 20:1> <1 Sam. 8:21> <1 Sam. 10:17> <Prièe 16:3>

12. Potom posla Jeftaj poslanike k caru sinova Amonovih, i poruèi: ©ta ima¹ ti sa mnom, te si dopao k meni da ratuje¹ po mojoj zemlji?

13. A car sinova Amonovih reèe poslanicima Jeftajevim: ©to je uzeo Izrailj moju zemlju kad doðe iz Misira, od Ariona do Javoka i do Jordana; sada dakle vrati mi je s mirom.

<1 Moj. 32:22> <4 Moj. 21:24>

14. Ali Jeftaj posla opet poslanike k caru sinova Amonovih..

15. I poruèi mu: Ovako veli Jeftaj: Nije uzeo Izrailj zemlje moavske ni zemlje sinova Amonovih.

<4 Moj. 22:13> <5 Moj. 2:9> <5 Moj. 2:19> <2 Dn. 20:10>

16. Nego iza¹av¹i iz Misira preðe Izrailj preko pustinje do Crvenog Mora i doðe do Kadisa.

<4 Moj. 13:27> <4 Moj. 14:25> <5 Moj. 1:40> <5 Moj. 1:46> <Is.N. 5:6>

17. I posla Izrailj poslanike k caru edomskom i reèe: Pusti da proðem kroz tvoju zemlju. Ali ne poslu¹a car edomski. Posla takoðe k caru moavskom:, ali ni on ne hte. I tako staja Izrailj u Kadisu.

<4 Moj. 20:1> <4 Moj. 20:14> <4 Moj. 20:20>

18. Potom iduæi preko pustinje obiðe zemlju edomsku i zemlju moavsku, i do¹av¹i s Istoka zemlji moavskoj stade u logor s one strane Ariona; ali ne preðo¹e preko meðe moavske, jer Arion be¹e meða moavska.

<4 Moj. 21:4> <4 Moj. 21:11>

19. Nego posla Izrailj poslanike k Sionu caru amorejskom, caru esevonskom, i reèe mu Izrailj; dopusti nam da proðemo kroz tvoju zemlju do svog mesta.

<4 Moj. 21:21> <4 Moj. 21:35> <5 Moj. 2:26> <Is.N. 13:8>

20. Ali Sion ne verova Izrailju da ga pusti da preðe preko meðe njegove, nego Sion skupi sav svoj narod i stado¹e u logor u Jasi, i pobi se sa Izrailjem.

21. A Gospod Bog Izrailjev predade Siona i sav narod njegov u ruke sinovima Izrailjevim, te ih pobi¹e; i zarobi Izrailj svu zemlju Amoreja, koji ¾ivljahu u onoj zemlji.

<4 Moj. 21:24> <5 Moj. 2:33>

22. Zadobi¹e svu zemlju amorejsku od Ariona do Javoka, i od pustinje do Jordana.

23. Tako je dakle Gospod Bog Izrailjev oterao Amoreje ispred naroda svog Izrailja, pa ti li hoæe¹ da je zemlja njihova tvoja?

24. Nije li tvoje ono ¹to ti da da je tvoje Hemos bog tvoj? Tako koga god Gospod Bog na¹ otera ispred nas, onog je zemlja na¹a.

<2 Moj. 23:31> <2 Moj. 34:11> <4 Moj. 21:29> <5 Moj. 9:3> <5 Moj. 18:12> <Is.N. 3:10> <1 Car. 11:7> <2 Dn. 20:7> <Psal. 44:2> <Jer. 48:7> <Dela 13:19>

25. Ili si ti po èem bolji od Valaka sina Seforovog cara moavskog? Je li se on kad svaðao s Izrailjem? Je li kad vojevao s nama?

<4 Moj. 22:2> <Is.N. 24:9> <Mih. 6:5>

26. Izrailj ¾ivi u Esevonu i u selima njegovim i u Aroiru i selima njegovim i po svim gradovima du¾ Arnona tri stotine godina; za¹to ne oteste za toliko vremena.

<5 Moj. 2:36> <Dela 13:20>

27. I tako nisam ja tebi skrivio, nego ti meni èini¹ zlo ratujuæi na me. Gospod sudija nek sudi danas izmeðu sinova Izrailjevih i sinova Amonovih.

<1 Moj. 18:25> <Jov 9:15> <Jovan 5:22>

28. Ali car sinova Amonovih ne poslu¹a reèi koje mu poruèi Jeftaj.

29. I siðe na Jeftaja duh Gospodnji, te proðe kroz Galad i kroz Manasiju, proðe i Mispu galadsku, i od Mispe galadske doðe o sinova Amonovih.

<Sud. 3:10>

30. I zavetova Jeftaj zavet Gospodu i reèe: Ako mi da¹ sinove Amonove u ruke,

<1 Moj. 28:20> <1 Sam. 1:11>

31. ©ta god iziðe na vrata iz kuæe moje na susret meni, kad se vratim zdrav od sinova Amonovih, biæe Gospodnje, i prineæu na ¾rtvu paljenicu.

<3 Moj. 27:2> <1 Sam. 1:11>

32. I tako doðe Jeftaj do sinova Amonovih da se bije s njima; i Gospod mu ih dade u ruke.

33. I pobi ih od Aroira pa do Minita u dvadeset gradova i do ravnice vinogradske u boju vrlo velikom; i sinovi Amonovi bi¹e pokoreni pred sinovima Izrailjevim.

<Jezek. 27:17>

34. A kad se vraæa¹e Jeftaj kuæi svojoj u Mispu, gle, kæi njegova iziðe mu na susret s bubnjevima i sviralama; ona mu be¹e jedinica, i osim nje ne ima¹e ni sina ni kæeri.

<2 Moj. 15:20> <Sud. 10:17> <Psal. 68:25> <Jer. 31:4>

35. Pa kad je ugleda, razdre haljine svoje i reèe: Ah kæeri moja! Vele li me obori! Ti si od onih ¹to me cvele; jer sam otvorio usta svoja ka Gospodu i ne mogu poreæi.

<1 Moj. 37:29> <Sud. 21:18> <Jov 1:20> <Psal. 15:4> <Prop. 5:2> <Prop. 5:4>

36. A ona mu reèe: Oèe moj, kad si otvorio usta svoja ka Gospodu, uèini mi, kako je iza¹lo iz usta tvojih, kad te je Gospod osvetio od neprijatelja tvojih, sinova Amonovih.

<4 Moj. 30:3> <2 Sam. 18:19>

37. Jo¹ reèe ocu svom: Uèini mi ovo: ostavi me do dva meseca da otidem da se popnem na gore da oplaèem svoje devoja¹tvo s drugama svojim.

<1 Moj. 30:23> <Luka 1:25>

38. A on joj reèe: Idi. I pusti je na dva meseca, i ona otide s drugama svojim i oplakiva devoja¹tvo svoje po gorama.

39. A kad proðo¹e dva meseca, vrati se k ocu svom; i on svr¹i na njoj zavet svoj koji be¹e zavetovao. A ona ne pozna èoveka. I posta obièaj u Izrailju

<1 Sam. 1:22>

40. Da od godine do godine idu kæeri Izrailjeve da plaèu za kæerju Jeftaja od Galada, èetiri dana u godini.