'Cirilica     Latinica     IPP     KASC  
Pregled Prvi Preth Sled Poslednji

Prva knjiga Samuilova, glava 20.

1. A David pobeže iz Najota u Rami, i dođe i reče Jonatanu: Šta sam učinio? Kakva je krivica moja? I šta sam zgrešio ocu tvom, te traži dušu moju?

2. A on mu reče: Sačuvaj Bože! Nećeš ti poginuti. Evo otac moj ne čini ništa, ni veliko ni malo, a da meni ne kaže; a kako bi to tajio od mene otac moj? Neće to biti.

<1 Moj. 44:7> <Is.N. 22:29>

3. A David zaklinjući se opet reče: Otac tvoj zna dobro da sam našao ljubav u tebe, pa veli: Ne treba da dozna za ovo Jonatan, da se ne ožalosti. Ali tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, samo je jedan korak između mene i smrti.

4. A Jonatan reče Davidu: Šta želi duša tvoja? Ja ću ti učiniti.

5. I David reče Jonatanu: Evo sutra je mladina, kad treba s carem da jedem, pusti me dakle da se sakrijem u polju do treće večeri.

<4 Moj. 10:10> <1 Sam. 19:2> <2 Car. 4:23> <1 Dn. 23:31> <2 Dn. 2:4> <Jezd. 3:5> <Nem. 10:33> <Psal. 55:12> <Psal. 81:3> <Isa. 1:13> <Jovan 8:59> <Dela 17:14>

6. Ako zapita za me otac tvoj, ti reci: Vrlo mi se molio David da otrči u Vitlejem grad svoj, jer je onde godišnja žrtva svega roda njegovog.

<1 Sam. 16:4> <1 Sam. 20:28>

7. Ako kaže: Dobro, biće miran sluga tvoj; ako li se razgnevi, znaj da je zlo naumio.

<5 Moj. 1:23> <2 Sam. 17:4>

8. Učini, dakle, milost sluzi svom, kad si veru Gospodnju uhvatio sa slugom svojim; ako je kakva krivica na meni, ubij me sam, jer zašto bi me vodio k ocu svom?

<Is.N. 2:14> <Ruta 1:8> <1 Sam. 18:3> <1 Sam. 23:18> <2 Sam. 14:32>

9. A Jonatan mu reče: Bože sačuvaj; jer da doznam da je otac moj naumio zlo da te zadesi, zar ti ne bih javio?

10. A David reče Jonatanu: Ko će mi javiti ako ti otac odgovori šta je zlo?

11. A Jonatan reče Davidu: Hodi da izađemo u polje. I iziđoše obojica u polje.

12. I Jonatan reče Davidu: Gospode Bože Izrailjev! Kad iskušam oca svog sutra u ovo doba ili prekosutra, i bude dobro po Davida, ako ne pošaljem k tebi i ne javim ti,

<Is.N. 22:22>

13. Neka Gospod učini tako Jonatanu i tako neka doda. Ako li otac moj bude naumio da ti učini zlo, ja ću ti javiti, i opraviću te, i otići ćeš s mirom; i Gospod neka bude s tobom kao što je bio s ocem mojim.

<Is.N. 1:5> <Ruta 1:17> <1 Sam. 17:37> <1 Dn. 22:11> <1 Dn. 22:16>

14. A i ti, dokle sam živ, činićeš meni milost Gospodnju da ne poginem;

<1 Moj. 40:14>

15. I nećeš uskratiti milosti svoje domu mom doveka, ni onda kad Gospod istrebi sve neprijatelje Davidove sa zemlje.

<1 Moj. 21:23> <1 Sam. 24:22> <2 Sam. 9:1> <2 Sam. 9:3> <2 Sam. 9:7> <2 Sam. 21:7>

16. Tako Jonatan učini veru s domom Davidovim govoreći: Gospod neka traži iz ruku neprijatelja Davidovih.

<Is.N. 22:23> <1 Sam. 25:22> <1 Sam. 31:2> <2 Sam. 4:7> <2 Sam. 21:8>

17. I još zakle Jonatan Davida ljubavlju svojom k njemu, jer ga ljubljaše kao svoju dušu

<1 Sam. 20:42>

18. Potom reče mu Jonatan: Sutra je mladina, i pitaće se za te, jer će tvoje mesto biti prazno.

19. A ti čekaj do trećeg dana, pa onda otidi brzo i dođi na mesto gde si se bio sakrio kad se ovo radilo, i sedi kod kamena Ezila.

<1 Sam. 19:2>

20. A ja ću baciti tri strele ukraj tog kamena, kao da gađam belegu.

21. I evo poslaću momka govoreći mu: Idi, nađi strele. Ako kažem momku: Eto strele su za tobom ovamo bliže, digni ih; tada dođi, dobro je po te, i neće ti biti ništa, tako živ bio Gospod!

<5 Moj. 6:13> <5 Moj. 10:20>

22. Ako li ovako kažem momku: Eto strele su pred tobom, tamo dalje; onda idi, jer te Gospod šalje.

23. A za ove reči što rekosmo ja i ti, evo, Gospod je svedok između mene i tebe doveka.

24. Potom se David sakri u polju; i dođe mladina, i car sede za sto da jede.

<Priče 27:12>

25. A kad car sede na svoje mesto, po običaju na mesto kod zida, Jonatan usta, a Avenir sede do Saula, a mesto Davidovo beše prazno.

<1 Sam. 14:50>

26. I Saul ne reče ništa onaj dan, jer mišljaše, dogodilo mu se štagod, te nije čist, zacelo nije čist.

<3 Moj. 6:2> <3 Moj. 7:21> <3 Moj. 11:24> <3 Moj. 11:27> <3 Moj. 11:31> <3 Moj. 11:40> <3 Moj. 15:5> <4 Moj. 11:26> <4 Moj. 19:16> <1 Kor. 15:33> <2 Kor. 6:17> <Efes. 2:1>

27. A sutradan, drugi dan meseca, opet beše prazno mesto Davidovo, a Saul reče Jonatanu sinu svom: Zašto sin Jesejev ne dođe na obed ni juče ni danas?

28. A Jonatan odgovori Saulu: Vrlo me je molio David da otide do Vitlejema,

29. Rekavši: Pusti me, jer porodica naša ima žrtvu u gradu, i sam mi je brat zapovedio; ako sam, dakle, našao milost pred tobom, da otidem i vidim braću svoju. Zato nije došao na carev obed.

<1 Sam. 16:2>

30. Tada se razgnevi Saul na Jonatana, te mu reče: Nevaljali i neposlušni sine! Zar ja ne znam da si izabrao sina Jesejevog sebi na sramotu i na sramotu svojoj nevaljaloj majci?

31. Jer, dokle je živ sin Jesejev na zemlji, nećeš se utvrditi ni ti ni carstvo tvoje; zato pošlji sada i dovedi ga k meni, jer je zaslužio smrt.

32. A Jonatan odgovori Saulu ocu svom i reče mu: Zašto da se pogubi? Šta je učinio?

<1 Moj. 31:26> <1 Sam. 19:4> <1 Sam. 19:5> <Psal. 25:3> <Psal. 69:4> <Psal. 82:4> <Priče 31:9> <Mat. 27:23> <Luka 23:22> <Jovan 7:51> <Jovan 15:25>

33. Tada se Saul baci kopljem na nj da ga ubije. Tada vide Jonatan da je otac njegov naumio ubiti Davida.

<1 Sam. 19:10>

34. I usta Jonatan od stola njegovog, i ništa ne jede drugi dan po mladini; jer se zabrinu za Davida, što ga otac osramoti.

35. A kad bi ujutru, izađe Jonatan u polje u vreme kako beše ugovorio s Davidom, i s njim jedno momče.

36. I reče momku svom: Trči da mi nađeš strele koje ću pustiti. I momče otrča, a on pusti strelu preko njega.

37. A kad dođe momak do mesta kuda beše zastrelio Jonatan, viknu Jonatan za momkom govoreći: Nije li strela dalje napred?

38. Još viknu Jonatan za momkom: Brže, ne stoj. I momak Jonatanov pokupi strele, i vrati se gospodaru svom.

39. Ali momak ne znaše ništa, samo Jonatan i David znahu šta je.

40. I Jonatan dade oružje svoje momku koji beše s njim, i reče mu: Idi, odnesi u grad.

41. I kad momak otide, David usta s južne strane i pade ničice na zemlju, i pokloni se tri puta, i poljubiše se, i plakaše obojica, a David osobito.

42. I reče Jonatan Davidu: Idi s mirom, kao što smo se zakleli obojica imenom Gospodnjim rekavši: Gospod da je svedok između mene i tebe i između mog semena i tvog semena doveka.

43. I tako David ustavši otide, a Jonatan se vrati u grad.