1. I posla Gospod Natana k Davidu; i on do¹av k njemu reèe mu: U jednom gradu behu dva èoveka, jedan bogat a drugi siromah.

<2 Sam. 14:5> <1 Car. 20:35> <Psal. 51:1> <Isa. 39:3> <Mat. 21:33> <Mat. 21:45> <Luka 15:11>

2. Bogati ima¹e ovaca i goveda vrlo mnogo;

3. A siromah nema¹e ni¹ta do jednu malu ovèicu, koju be¹e kupio, i hranja¹e je, te odraste uza nj i uz decu njegovu, i jeða¹e od njegovog zalogaja, i iz njegove èa¹e pija¹e, i na krilu mu spava¹e, i be¹e mu kao kæi.

4. A doðe putnik k bogatom èoveku, a njemu bi ¾ao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgotovi putniku koji doðe k njemu; nego uze ovcu onog siromaha, i zgotovi je èoveku, koji doðe k njemu.

5. Tada se David vrlo razgnevi na onog èoveka, i reèe Natanu: Tako ¾iv bio Gospod, zaslu¾io je smrt onaj koji je to uèinio.

<1 Car. 1:29>

6. I ovcu neka plati uèetvoro, ¹to je to uèinio i nije mu ¾ao bilo.

<2 Moj. 22:1> <Luka 19:8>

7. Tada reèe Natan Davidu: Ti si taj. Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ja sam te pomazao za cara nad Izrailjem, i ja sam te izbavio iz ruku Saulovih.

<1 Sam. 16:13> <2 Sam. 7:8>

8. I dao sam ti dom gospodara tvog, i ¾ene gospodara tvog na krilo tvoje, dao sam ti dom Izrailjev i Judin; i ako je malo dodao bih ti to i to.

9. Za¹to si prezreo reè Gospodnju èineæi ¹ta Njemu nije po volji? Uriju Hetejina ubio si maèem i uzeo si ¾enu njegovu sebi za ¾enu, a njega si ubio maèem sinova Amonovih.

<1 Moj. 9:5> <3 Moj. 26:15> <4 Moj. 15:31> <1 Sam. 15:19> <1 Sam. 18:17> <2 Sam. 11:15> <2 Sam. 16:7> <1 Car. 15:5> <Psal. 51:14> <Prièe 13:13> <Isa. 5:24>

10. Zato neæe se odmaæi maè od doma tvog doveka, ¹to si me prezreo i uzeo ¾enu Urije Hetejina da ti bude ¾ena.

<Prièe 17:13> <Amos 7:9>

11. Ovako veli Gospod: Evo, ja æu podignuti na te zlo iz doma tvog, i uzeæu ¾ene tvoje na tvoje oèi, i daæu ih bli¾njemu tvom, te æe spavati sa ¾enama tvojim na vidiku svakome.

<5 Moj. 28:30> <2 Sam. 16:11>

12. Jer ti si uèinio tajno, ali æu ja ovo uèiniti pred svim Izrailjem i svakom na vidiku.

<2 Sam. 16:22>

13. Tada reèe David Natanu: Sagre¹ih Gospodu. A Natan reèe Davidu: i Gospod je proneo greh tvoj; neæe¹ umreti.

<1 Sam. 15:24> <2 Sam. 24:10> <Jov 7:20> <Psal. 32:5> <Psal. 132:1> <Prièe 28:13> <Mih. 7:18> <Zah. 3:4>

14. Ali ¹to si tim delom dao priliku neprijateljima Gospodnjim da hule, zato æe ti umreti sin koji ti se rodio.

<Isa. 52:5> <Jezek. 36:20> <Rim. 2:24> <1 Kor. 11:30>

15. Potom Natan otide svojoj kuæi. A Gospod udari dete koje rodi ¾ena Urijina Davidu, te se razbole na smrt.

<1 Moj. 4:7> <Amos 3:2>

16. I David se molja¹e Bogu za dete, i po¹æa¹e se David, i do¹av¹i le¾a¹e preko noæi na zemlji.

<2 Sam. 13:31> <Isa. 26:16> <Jer. 18:8>

17. I stare¹ine doma njegovog usta¹e oko njega da ga podignu sa zemlje, ali on ne hte, niti jede ¹ta s njima.

18. A kad bi sedmi dan, umre dete; i ne smehu sluge Davidove javiti mu da je dete umrlo, jer govorahu: Evo, dok dete be¹e ¾ivo, govorasmo mu, pa nas ne hte poslu¹ati; a kako æemo mu kazati: Umrlo je dete? Hoæe ga ucveliti.

19. A David videæi gde sluge njegove ¹apæu meðu sobom, doseti se da je umrlo dete; i reèe David slugama svojim: Je li umrlo dete? A oni reko¹e: Umrlo je.

20. Tada David usta sa zemlje, i umi se, i namaza se i preobuèe se; i otide u dom Gospodnji, i pokloni se. Potom opet doðe kuæi svojoj, i zaiska da mu donesu da jede; i jede.

<Ruta 3:3> <Psal. 95:6> <Psal. 103:1> <Psal. 103:8> <Prièe 3:7> <Prièe 16:6>

21. A sluge njegove reko¹e mu: ©ta to radi¹? Dok be¹e dete ¾ivo, postio si i plakao; a kad umre dete, ustao si i jede¹.

22. A on reèe: Dok dete be¹e ¾ivo, postio sam i plakao, jer govorah: ko zna, mo¾e se smilovati Gospod na me da dete ostane ¾ivo.

<Isa. 38:1> <Isa. 38:5> <Jona 3:9>

23. A sad umrlo je; ¹to bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja æu otiæi k njemu, ali on neæe se vratiti k meni.

<Jov 7:8> <Jov 7:9> <Jov 10:21> <2 Kor. 5:1> <Jevr. 11:10>

24. Potom David ute¹i Vitsaveju ¾enu svoju, i otide k njoj, i le¾e s njom. I ona rodi sina, kome nade ime Solomun. I mio be¹e Gospodu.

<1 Dn. 22:9> <Mat. 1:6>

25. I posla Natana proroka, te mu nade ime Jedidija, radi Gospoda.

26. A Joav bijuæi Ravu sinova Amonovih, uze carski grad.

<5 Moj. 3:11> <1 Dn. 20:1>

27. I posla poslanike k Davidu, i reèe: Bih Ravu, i uzeh grad na vodi.

28. Nego sada skupi ostali narod, i stani u logor prema gradu, i uzmi ga, da ga ne bih ja uzeo i moje se ime spominjalo na njemu.

29. I David skupiv¹i sav narod otide na Ravu, i udari na nju, i uze je.

30. I uze caru njihovom s glave krunu, u kojoj be¹e talanat zlata, s dragim kamenjem, i metnu¹e je na glavu Davidu, i odnese iz grada plen vrlo velik.

<1 Dn. 20:2> <Psal. 132:18>

31. A narod koji be¹e u njemu izvede i metnu ih pod pile i pod brane gvozdene i pod sekire gvozdene, i sagna ih u peæi gde se opeke peku. I tako uèini svim gradovima sinova Amonovih. Potom se vrati David sa svim narodom u Jerusalim.